 |
| Кнез Михаилова улица |
"Београд је 1915 био десeт пута мањи, јер је онда имао око сто хиљада а данас има скоро милион становника.Али је зато овај мали и њеним становницима драги Београд имао далеко јединственију физиономију него данашњи Београд.За непун век од Другог устанка (1815),он је већ онда постигао друштвену устаљеност, што је омогућавало Београђанима да се добро знају међу собом.Тада је већ било у Београду породица које су имале увек исту адресу.За непун век од Другог устанка (1815), он је већ онда постигао неку друштвену устаљеност што је омогућавало Београђанима да се добро знају међу собом.....
Поред тога,скоро свиБеограђани су били међу собом у некоме сродству или кумству и такорећи у наслеђеноме познанству.У тој средини знало се ко је ко у два или три колена, а ако се баш и није знало, могло се лако проверити и утврдити.У београдске староседеоце могу се убројити, пре свега, Јевреји, а затим Грци и Цинцари."(одломак из "Cилуете старог Београда" стр.146) Милан Јовановић Стојимировић
Улица Кнеза Милоша је пре стопедесет година,
била засађена јаблановима и звала се Шеталиште.
На њему су се тада могли видети,по тротоарима пешаци,а на коњичким стазама,између тротоара и коловоза, јахачи, док су средином, по макадаму јуриле кочије и фијакери пуни цилиндара и чипкастих сунцобрана.
Стари двор, био је палата
српске династије Обреновић,
 |
| Стари двор |
града Београда.Налази се на
углу улица Краља Милана
и Драгослава Јовановића.
Саграђен је између 1882. и
1884.по пројекту Александра
Бугарског у маниру архитектуре
Бугарског у маниру архитектуре
академизма XIX века, с намером
да превазиђе све дотадашње
резиденције српских владара.
Стари конак био је првобитно
кућа Стојана Симића, једног од
 |
| Стари двор, Стари конак, Нови двор |
виђенијих људи Србије деветна-
естог века. Саграђен је крајем
1830-тих година и налазио се
између данашњег старог и но-
вог двора.Држава је 1843 отку-
пила за потребе (Карђорђевог
сина) кнеза Александра.Затим су
га користили Обреновићи по по-
вратку на престо 1859. године,све
до мајског преврата 1903. године.
Срушен је 1904.године како не би
подсећао на свргнуту династију и
монструозни чин убиства краља
Александра Обреновића и краљице
Драге.
 |
| Нови двор |
Нови Двор изграђен је по наредби краља Петра Првог Карађорђевића у периоду од1911. до1912.за краљевића Александра и принца Павла,на месту старог двора Кнеза Михаила.Грађен је по пројекту архитекте Стојана Тителбаха.Од 1922. до 1933. био је званична резиденција краља Александра Карађорђевића, а 1934. уступљен је Музеју кнеза Павла.Зграда је 1948. године уступљена Скупштини Србије.
Официрски дом (данас зграда
Студентског културног центра)
 |
| Данашњи СКЦ |
изграђен је 1895. по захтеву кра-
ља Александра Обреновића.Про-
јекат су израдили архитекте Јован Илкић и Милорад Рувидић.Дом је служио за рекреацију официрског кора.У међуратном периоду у њему су одржавани балови.У послератном периоду (1969-1971) реконструисан је за потребе Студентског културног центра.
